Главни метод класификације заснива се на процесу ферментације. (Алтернативно, може се разликовати по методама-без соли, мало-соли, високе-соли, чврсте-течне, топле-ферментације и варења.) Ова класификација користи најчешћу праксу у индустрији.
Ниско{0}}ферментација у чврстом стању-: У поређењу са ферментацијом са високим{2}}течним{3}} стањем соли, ферментација са ниским-чврстим стањем соли- користи релативно низак садржај соли, додајући већи удео мекиња, мало пиринчаних љуски у облику{6} и то {6} чврста каша. Ферментација се врши затварањем резервоара за ферментацију крупном сољу, а сазрева након приближно 21 дана изоловане ферментације. Соја сос се екстрахује или пребацивањем каше у други резервоар, а затим испирањем у оригиналном резервоару.
Карактеристике: Кратко време ферментације, јака арома соја соса, дубока боја и нижа стопа конверзије аминокиселина.
Процес преливања: Ферментација се врши у резервоару за ферментацију са лажним дном. Течност испод лажног дна је филтрирани сос. Сос испод лажног дна се пумпа на површину каше и прелива преко ње да би се постигла уједначена ферментација. Ово је побољшани процес за соја сос са мало-чврсте соли-. О њему се посебно говори зато што све више показује тренд замене традиционалног -сољеног чврстог-соја соса, а његове предности-већа употреба сировина, бољи укус и ниже улагање у модификацију-учиниле су да је широко прихваћен од стране многих произвођача.
Процес са високим-течним-течним стањем соли: Ово је процес ферментације који користи сојину сачму и пшеницу као сировине, укључујући прераду сировина, парење сојине сачме под високим-притиском, печење пшенице, мешану ферментацију и пресовање за екстракцију сока.
