Традиционално, кинеско{0}}производња сирћета користи глутинозни пиринач и обичан пиринач (јапоница пиринач) као главне сировине на југу, сирак и просо на северу, пшеницу у централним равницама и пшеничне мекиње у Сечуану и Шансију. Данас се као замене често користе ломљени пиринач, кукуруз, слатки кромпир, сушени слатки кромпир, кромпир и сушени кромпир. Сировине се прво подвргавају парењу, желатинизацији, течности и сахарификацији да би се скроб претворио у шећер. Затим се квасац користи за ферментацију и производњу етанола. Коначно, бактерије сирћетне киселине ферментирају етанол, оксидирајући га у сирћетну киселину.
Сирће направљено од слатких сировина може користити грожђе, јабуке, крушке, брескве, хурме, парадајз итд., за прављење разних воћних сирћета. Могу се користити и мед и меласа. За њих су потребне само две биохемијске фазе: ферментација етанола и ферментација сирћетне киселине. Јиа-ино сирће од персима из округа Сханкиан у западном Хенану је историјски било сирће за признање.
Сирће направљено од етанола, уз додатак бактерија сирћетне киселине, пролази само једну биохемијску фазу: ферментацију сирћетне киселине. На пример, коришћењем алкохолних пића са мало-алкохола или јестивог алкохола разблаженог водом као сировина, сирће се може произвести брзим методом кувања, чиме се добија сирће за само 1 до 3 дана.
Бело сирће се може направити тако што се јестива глацијална сирћетна киселина разблажи водом, а затим се додају зачини, зачини, боје итд., Да би се створило сирће са укусом сличном куваном сирћету.
